IMATE LOŠU PROBAVU? Poslušajte ovu lekarku, stomak će vam raditi kao sat..

Povremeno, svima može da se dogodi da imaju zatvor. Do ove neprijatne pojave može doći usled niza različitih razloga, ali dobra vest je da za kvalitetniju probavu možemo učiniti nešto i sami. Prevenstveno promenom navika u ishrani.
stomak-bolFoto: Ohmega1982/freedigitalphotos

Redovno pražnjenje creva važna je za celokupno zdravlje, a njegov njegov nedostatak može uzrokovati ili ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme.
Najčešći problem kod poremećaja u varenju je opstipacija, odnosno zatvor. Sama posebi nije bolest, već stanje, toliko uobičajeno da se procenjuje da gotovo svaka treća osoba pati od zatvora.

ŠTA JE OPSTIPACIJA?

Opstipacija ili zatvor manifestuje se kao neredovno i otežano pražnjenje creva, uz oskudnu i tvrdu stolicu. Izostanak stolice 72 sata i više smatra se zatvorom, a najčešći simptomi su nadutost i bol u stomaku pri pražnjenju creva. Može doći i do gubitka apetita, gubitka kilograma bez vidnog razloga, pa čak i pojave krvi u stolici. Osobe koje pate od opstipacije osećaju se umornim i generalno loše jer se organizam ne oslobađa od toksina.

sebi nije bolest, već stanje, toliko uobičajeno da se procenjuje da gotovo svaka treća osoba pati od zatvora.

Problem loše probave prvenstveno je vezan za način ishrane, odnosno loše navike u ishrani, a drugi uzroci mogu biti nedovoljan unos hrane (što je slučaj kod restriktivnih dijeta), nedovoljan unos tečnosti, manjak fizičke aktivnosti, posledica i simptom nekog poremećaja u organizmu (prvi signal za postojanje nekih od zapaljenskih bolesti creva, metaboličke bolesti, endokrinih poremećaja ili psihogenih poremećaja), ali i godina, pa nije redak slučaj kod starijih osoba. Takođe može nastati kao posledica nekog lokalnog problema, poput hemoroida.

U većini slučajeva opstipacije, nije potrebna terapija lekovima, već se poremećaj koriguje promenama navika u ishrani i načinu života. To, naravno, ne podrazumeva rigorozne dijete niti bezukusnu hranu. Da bi se omogućili lakše pražnjenje organizma potrebno je da povećate količinu namirnica bogatih vlaknima. Na rad creva utiče i unos voća i povrća.

VOĆE

– Najčešći uzrozi zatvora su bezazleni, pa je najbolji način da pokušate da rešite

KADA JE VREME DA SE OBRATITE LEKARU?

Takođe, ono što treba da znate je da iako su povećan unos voća, povrća i tečnosti najbolji načini da regulišete crvenu aktivnost,za tako nešto je ipak potrebni malo strpljenja.
Koliko dugo treba da čekate pre ngo što se obratite lekaru za pomoć? Ono što treba da znate je da opstipacija može biti akutna i hronična. Kada simptomi traju duže od 6 nedelja neprekidno, reč je o hroničnoj opstipaciji.

– Osećaj nadutosti, potreba da se ispraznite i nemogućnost da to uradite, neraspoloženje, otežano kretanje, sve su to simptomi zbog koji ukoliko se ponavljaju duži vremenski perod, jesu razlog da se obratite lekaru – kaže naša sagovornica.

problem je da povećate unos voća i čajeva. Voće možete unositi i pasirano i to kombinaciju nekoliko različitih voćki, ali važno je da sadrži pulpu. Tako možete naprimer narendati jabuku, banana je dobar izbor zbog velike količine kalijuma koje sadrži, ali i svo sezonsko voće – kaže Radmila Šehić, lekar ambulante za odrasle Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

JABUKE Jabuke sarže 2,4 g vlakana i vitamine A, C, E, K, B6, B12, kao i fosfor, magnezijum i selen.
ŠLJIVE U 100 gr šljiva ima čak 87 grama vode i 11 grama ugljenih hidrata, dok preostali deo sadrži vlakna i belančevine. Od vitamina šljive imaju najviše C i E, betakarotena i folne kiseline.
BANANE Sadrže mnogo vitamina i minerala, poput fosfora, mangana, magnezijuma, kalijuma, vitamin A, B6, folnu kiselinu i vitamina C, a izuzetno su bogate vlaknima.

POVRĆE

– Jesen je vreme za kupus koji je odličan diuretik, a izuzetno je bogat vlaknima, zbog čega povoljno deluje na pražnjenje creva. Takođe, tu su i pasulj i grašak, povrće koje sadrži celulozu i celu opnu – kaže doktorka Šehić.

Važno je i da unostite dovoljne količine tečnosti. Najčešća preporuka je da to bude šest do osam čaša vode dnevno, ali i sa vodom treba biti oprezan. Unos vode tokom obroka, otežaće varenje hrane, jer razređuje želudačne kiseline i sokove.

KUPUS Kupus sadrži malo kalorija (24 kcal/100 g) i 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Najviše su zastupljeni: vitamin C (42 mg/100 g) i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar.

BROKOLI Odličan antioksidans, izuzetno bogat vitaminima A, C i E koji usporavaju oštećenja ćelija izazvanih slobodnim radikalima. Sadrži dvostruko više vitamina C nego pomorandža. Brokoli je bogat vlaknima koja povoljno deluju na varenje.

GRAŠAK Grašak je povrće sa bogatom hranljivom vrednošću. U 100 grama sadrži 81 kcal/339 kJ, 14,46% ugljenih hidrata i vlakana oblika galaktana, glukorozne kiseline, fruktoze i drugih jedinjenja.

Uz proteine i ugljene hidrate, treba pomenuti i masti i lecitin, koji su prilično važni za nervni sistem. Plod graška je odličan izvor vitamina C, oko 50% preporučenog dnevnog unosa.

(Zena.Blic.rs)