Podignite voćnjak od 20.000 EUR, država vraća pola

Beograd — Smanjenje subvencija za biljnu proizvodnju samo je jedna od mera čiji je cilj da se podrže investicije, povećaju prinosi i spreče zloupotrebe.

To je izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković i poručila da će vlada i resorno ministarstvo nastojati da uvek iznađu načine i pomognu poljoprivednicima, što su, kako je naglasila, i do sada činili.

“Smanjene subvencija za biljnu proizvodnju je samo jedna od 15 mera kojima želimo da podstičemo poljoprivredu i ovde se ne radi samo o sredstvima, već o opredeljenju Vlade i ministarstva da u ovoj godini više nego u prethodnim podrži investiranje u ovu oblast”, rekla je Bošković na RTS-u.

Savetnik za agroprivredu Ekonomskog instituta u Beogradu prof. Miladin Ševarlić rekao je da nije saglasan sa time i naveo da se “bez goriva ne može obaviti nijedan proces poljoprivredne proizvodnje”. Problem je, kako je ocenio, dugoročan i naveo da je ova Vlada samo nastavila politiku dosadašnjih. “Do sada je svaki agrarni bužet bio manji pet odsto od ukupnog budžeta i to je nastavila i ova vlada, i dovela ga ove godine do najnižeg nivoa”, istakao je on. Samo po tom osnovu, ove godine zakinuto je 15,5 milijardi dinara, kaže Ševarlić. “Sa ovakvom politikom mi srpske domaćine u pogledu subvencija dovodimo na nivo takozvanog uzdržnog obroka”, rekao je Ševarlić.
Ona je kazala da su za stočare ostali isti podsticaji, a da su smanjene subvencije samo za biljnu proizvodnju, tako da su sa 12.000 dinara po hektaru, pale na 4.000 dinara.

Bošković je navela da ministarstvo želi da se poveća obim proizvodnje i prinosi, tako što će se uložiti u mehanizaciju, ali i kroz vraćanje uloženih sredstava u iznosu od 40 do 45 odsto.

“Primera radi, ako se neko odluči da podigne voćnjak u vrednosti od 20.000 evra, država vraća 11.000 evra, ako se za navodnjavanje uloži 5.000 evra, država vraća 3.000 evra”, rekla je ona.

Ona je istakla da je važna mehanizacija i da se sprovedu sve agrotehničke mere, budući da moramo da težimo prosečnim prinosima koji se postižu u Evropi.

“Ako uložimo u proizvodnju, imaće korist poljoprivrednici i celokupna poljoprivreda i ekonomija, a mi ćemo se pravilno i racionalno odnositi prema sredstvima koja izdvajamo”, rekla je ona.

Kako je kazala, mora se odgovorno pristupati planiranju i smanjenje ne znači da se tokom godine neće menjati iznos subvencija.

“Subvencije jesu sada tri puta manje, ali mi hoćemo da podržimo investicije i da poljoprivrednici postignu veće prinose, i novac će biti usmeren za investicije. Važan je odgovoran odnos prema raspoloživim sredstvima”, rekla je Bošković, ističući da prethodna subvencionisanja nisu dala željene rezultate i da su zato prinosi niži nego što ih postižu poljoprivrednici u Evropi.

Ona je istakla da većina poljoprivednika odlično razume ove mere i daje im podršku.

Poljoprivrednik i koordinator Agrarnog foruma iz Pančeva Zoran Sefkerinac rekao je da je poljoprivrednicima najbitnije da je budžet predvidiv.

“Mi smo se 2011. godine borili za to da se usvoji zakon koji će predviđati da subvencije budu predvidljive”, rekao je on i dodao da je svaki dobar poljoprivrednik do sada koristio subvencije na pravi način.

Od tog iznosa, kako je objasnio, 25 odsto odlazilo je za mineralno đubrivo, 25 odsto za gorivo, a 50 odsto davanja su korišćena za ulaganje u proizvodnju.

Smanjenje subvencija, kako kaže, svakako će uticati, jer su poljoprivrednici već isplanirali da tih 12.000 dinara usmere u proizvodnju.

“Problem predstavlja i to što imamo najskuplje gorivo i sigurno je da će se smanjenje subvencija osetiti naročito u tom pogledu što će agrotehnika biti smanjena, kao i primena mineralnog đubriva”, naveo je Sefkerinac.